,,E, napiši nešto na blogu, nema smisla, prošlo je 3 meseca od poslednje tvoje postavke...Sramota. I onda si ti kao posvećeni pokušaj pisca. Na šta to liči?!"
- ovo je bilo proždiranje mog mozga od strane crvića koji mi se nalazi u glavi. Reših zato ovo i da napišem... Mada, mi koji pišemo ovakve blogove... Zašto ih pišemo? Bespotrebno je. Ukoliko se neko sa mnom ne slaže,i smatra da bi dobro bilo nastaviti ovakve stvari, želela bih da mi navede i to, jer, ako blogovi bilo koje opstaju, to književni blogovi svakako nisu, po meni.
