Sećate li se Male sirene Braće Grim? Smatram da su bajke ono čemu se uvek valja vraćati,jer su većinu nas koji čitamo unele u svet knjiga,taj čarobni,divni svet,koga se čitači ne odriču.No,da ne skrećem s teme,bajka je,prilično tužna,i ne toliko dečija koliko bi to bilo neophodno u doba kada se deci nameću Pasuljčići,Pepa Prase i ostali heroji koji bi trebalo da ih uče nečemu.Ova bajka,sama po sebi,govori o požrtvovanju i onoj istinskoj platonskoj,večnoj ljubavi.Ceo taj bajkoviti okvir u kojoj se devojka sa repom upoznaje sa običnim,dvonožnim smrtnikom,upravo je ono što predstavlja podlogu preko koje su Braća Grim tako marljivo gradili priču inspirisani večitim legendama o sirenama.U ovoj bajci se,poput onog dečijeg,neiskvarenog,pojavljuje i užas,strah,možda i izvesna morbidnost,u opisima čuvene veštice i njenog doma.Zatim odsecanje jezika Male sirene zarad dobijanja dve noge i večnog stupanja na suvo tlo kopna,puno laži,prevare i svega onoga što,neizbežno,čini ovaj naš svet.Razočarana i ostavljena,bez svog melodičnog,čarobnog glasa,Mala sirena biva pretvorena u morsku penu u čijem će obliku večno udarati u morske talase i oplakivati svoju nikad prežaljenu ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар